Na Zemlji, staroj zemlji, udaljenoj tako mnogo eona, seks je bio zamarajuće raznovrstan. Reprodukcija ne. Za bogate je bilo sačuvano ono najbolje. Bogati su bili retki i za njih je bilo omogućeno uživanje u dizanju svojih potomaka. Zdravih primeraka čistih rasnih odlika je bilo malo. Oni su uzgajani, pošto bi jajna ćelija bila oplođena, u inkubatoru. Svemir je rastao u orahovoj ljusci. Svetina, pusta svetina je imala na raspoloženju gomilu dodataka. Ono hleba i igara iz starog Rima se pretvorilo u seks i grad, tačnije razvalinu istog. Mogao si da svršavaš u bilo čemu. Nebrojene proteze, čipovi, virtuelni odnosi, klonirane i dobro trenirane životinje za seks sa njima, sparivanje u grupi, paru, sa devojčicama i dečacima, sa srednjim polom… Deca su bila svačija i ničija i nije se previše polagalo u njih. Onako divlja, rasla su, često sa degenerativnim promenama u neke nove zemljane koji su meni bili strani. Željne krvi i plena. Samo im je to bilo važno. Ta gomilanja odnosa koji su počinjali jako rano, od mnogih je pravilo zastrašujuće male kreature. Uvek bih se setila Kafkinog Procesa i devojčica u slikarevom ateljeu koje su se neprimereno ponašale za svoje godine… Taj pisac je eto, tako davno, dao sliku mogućeg sveta u kome svako od nas može da završi prerezanog vrata u nekom kamenolomu.
Poslednjih zemaljskih godina, moj život se eto pretvorio u jedan takav virtuelni, koji je , ako ništa drugo, bio potpuno antiseptičan i višestruko orgazmičan, ako bih se upustila u neku strasnu avanturu, koja se jednog trenutka, uvek pretvarala u ogromne količine opijuma i malo tucanja.
Vita nuova, vita nuova, ponavljala sam ushićeno dok sam se spremala za počinak. Bez obzira na sve, nova planeta, tako velika i nepoznata, bila je fantastičan izazov koji sam strasno želela da doživim.
Sutra je bio novi dan na Godzilli. Napolju je bila peščana oluja.
Uzela sam da čitam knjigu.
Нема коментара:
Постави коментар