четвртак, 07. јануар 2010.

Kisa i moje nove cipele - prvi deo

Stojim na ulici i placem. Opet pada kisa. Samoca i u velikoj guzvi. Jedan dan od onih hiljadu istih koji prolaze kraj mene, ostavljajuci samo nove bore na licu, izasla sam iz sedamdeset osmice i krenula peske. U autobusu je bila takva guzva, a pored mene je stajao jedan covek i pevao Zdravka Colica na sav glas. Citao je sa papira tekst Kristine, pa kasnije Vagabunda i pevao, pevao...Niko se nije bunio. Zelela sam da mu zabodem prst u oko, toliko me je iritirao. Onda sam ga oslusnula. Pevao je besno i ocajno, kao pas lutalica koji zavija na ulici. Hteo je da mu se neko odazove. Osetila sam strah. Strah od glasnih ljudi. Strah od neprihvatanja, ili strah od prihvatanja. Strah od samoce i strah od bliskosti. Strah od zivota i strah od smrti. Izasla sam tako iz sedamdeset i osmice, a on je nastavio da peva. Ta skitnica. Cula sam ga i dok sam hodala pored autobusa. Beograd je postao grad u kome nije lako ziveti i koji je dovoljno velik da se umoris dok hodas kroz njega. Vozila su nekad samo visak.Guzva je bila tolika da sam na odrediste stigla nesto pre autobusa. Ljudi su gnevnih lica izlazili iz njega kada se i on konacno probio kroz guzvu. Sada, kada ih pevac nije video, mogli su da pokazu svoj gnev...Mozda da nje pevao Zdravka Colica!?
Boze, vrti mi se u glavi.
Uzgred, zovem se Vladislava devojacki Petrovic. Placem, jer kisa pada, a ja kvarim moje nove cipele i idem peske. Tacnije stojim. Nikada nisam sanjala da cu se naci u ovoj situaciji i u ovom zivotu koji mi je tesan. Nasa majka je najvise nade polagala u mene, a ne u druge dve sestre. Najstarija je uvek bila najlepsa i po svemu posebna, visoka i otmena. Srednja je bila prosecna, a ja sam bila mamina nada. Otac se tu nesto nije pitao .On je meru svog autoriteta potrosio na starijim sestrama. Sve sto nije bilo njima dopusteno,bilo je meni .Mozda zato sto sam malecka i najmladja?Ili zato sto ne licim na njih dve?!
Cak i moje ime je ime vladaoca. Vlast i slava. Prezime cele kuce je jasno. Petrovici nisu tikve bez korena. Ali prica nije o Petrovicima...
Usla sam u prodavnicu obuce da opet kupim nove cipele. Nisam mogla da podnesem blato...